MEKA DUŠA JUGA

======================================
Milja Lukić
"Evro-Giunti", Beograd, 2012.
======================================

Meka duša Juga        Pre nego što sam prvi put otvorila roman Milje Lukić "Meka duša Juga", čitala sam uvod u "Čarobni breg", gde Man govori o pripovedanju i o važnosti toga da priča počne u dalekoj prošlosti. Upravo tu, gde Man upire prstom, kreće Miljina knjiga.
        Biblijski spokojan ton, blagost i mekodušnost najavljena naslovom, kao dobri duhovi lebde nad svakom stranicom ove pripovesti. Smeštanje zbivanja pretežno u XVIII i XIX vek na čitaoca deluje rasterećujuće, oslobađa ga zapitanosti o konačnoj sudbini junaka i usmerava njegovu pažnju na samu priču i ulogu pričanja. Mada su poglavlja u velikom broju naslovljena imenima likova, pojedinačne pripovesti o njima ih nadrastaju i izlivaju se u povest o starom Vranju, istinskom glavnom junaku "Meke duše Juga".

Milja Lukić
Duša Juga kroz vekove: Milja Lukić
         Venčanje, sahrana i rođenje, kao ključna mesta preseka svakog doba i vremena, skladno su uklopljeni u roman i čitaocu pružaju daleko više od uvida u obrede i običaje. Istorijske okolnosti izložene su sa merom i u pravom trenutku, ne opterećuju tok pripovedanja, već prave dobar uvod u sledeću epohu. Besprekorno vođena naracija, sa osećajem za ritam, do samog kraja ostaje verna atmosferi zadatoj na početnim stranicama.
         Čehovljevskim jezikom rečeno, u ovom romanu sve su puške opalile na pravom mestu i u pravo vreme. "Meka duša Juga" Milje Lukić je knjiga čije toplo okrilje od srca preporučujem. Drugačije je nemoguće.